Zdravlje novorođenčeta: Kada bebi treba dati vodu?

U kojim situacijama je potrebno bebi davati vodu i koju? Koliko beba treba da pije? Odgovore na ova pitanja daje pedijatar prim. dr Maja Skender.

Poznato je da voda sačinjava najveći deo telesne mase čoveka, a količina vode u organizmu, u odnosu na ukupnu telesnu masu, je znatno veća kod novorođenčeta i mladog odojčeta, nego kod starije dece i odraslih.

Odojče “izmeni” oko 25 odsto svoje zalihe tečnosti, dok odrastao čovek izmeni samo pet odsto.

Glavni organ koji reguliše promet vode u telu je bubreg koji u ranim danima života nije još uvek dovoljno zreo i zbog toga ga ne treba opterećivati velikom količinom tečnosti.

Kako nezreli bebini bubrezi ne bi bili opterećeni pobrinula se sama priroda i zbog toga je prvo majčino mleko oskudno, poput “vodice”. Ono se naziva kolostrum i prepuno je važnih hranljivih i zaštitnih materija, dok vode sadrži taman koliko bebi treba.
Kada voda ugrožava mleko
Voda se odojčetu na prirodnoj ishrani daje samo ukoliko je dehidrirano. Redovno davanje vode odojčetu (u slučajevima kada to nije potrebno) može da dovede do smanjenja intenziteta dojenja, ili da utiče na pojavu nepravilnih navika kod bebe i smanji priticanje mleka u dojke.

Beba unosi vodu u organizam putem mleka, a tek nakon navršenih četiri do šest meseci i putem hrane. Za razliku od odojčeta na veštačkoj ishrani, kod odojčeta koje se hrani humanim mlekom, opterećenje solima je nisko. Zbog toga mu nije potrebno davati dodatnu vodu, čak ni u veoma toplim klimatskim uslovima.

Osim u slučajevima kada ne sisa dovoljno, ako se prihranjuje adaptiranim ili kravljim mlekom, ukoliko izgubi veliku količinu vode u toku bolesti (proliv, povraćanje, povišena temperatura), ili ako se previše utopli.
Kako da znam da li je beba dehidrirala?
Beba u početku često traži da sisa, trudi se da uhvati bradavicu, ponekad je intenzivno vuče, ali ne izvlači mleko – ili zato što ga nema (što je ređa pojava), ili zato što je tehnika podoja nepravilna (mnogo češće). Ako su vam grudi pune mleka, a nemate iskustva, može vam se učiniti da vaša beba sisa i kada to ne čini, pa će vas čuditi zašto stalno plače. Na kraju, beba zaspi. Ali, ne zato što se najela, već zbog iscrpljenosti i, obično, dugo spava.

Vi ste, misleći da je beba dovoljno sisala, konačno odahnuli, pa je nerado budite, čak i kada prođe više od tri sata – jer vam je “žao”, a i da biste se sami odmorili. Ovo je opasna situacija – pošto beba, spavajući dugo, još više smanjuje unos tečnosti. Na kraju, ukoliko je temperatura okoline visoka, beba postaje vruća i ne može ni na silu da se razbudi.

Šta se, u stvari, događa? Odgovor je jednostavan – beba je dehidrirana.

Ako bebi pipnete fontanelu (mekani deo na temenu), videćete da je ispod nivoa okolnih kostiju (normalno je u nivou), to je prvi znak da je beba žedna. Takođe, bebina koža je suva, jezik obložen, nos izgleda ušiljen, oči upale, a koža na trbuhu se prilikom hvatanja sa dva prsta nabira i sporo ispravlja, u najtežim slučajevima poput mokrog čaršava. Pelene su suve! Ovo poslednje je najvažnije.

Naime, zdrava i dobro hidrirana beba svaki čas mokri, pa su pelene svaka tri sata vlažne. Dehidrirana beba “štedi” vodu, pa su joj pelene tri sata nakon presvlačenja suve.

Kod sumnje na dehidraciju, bebi treba staviti pamučne pelene, kako bi se lakše uočilo da li i koliko mokri.

Kako pomoći bebi?
Ovako dehidrirana beba neće hteti da sisa, pa je treba rehidrirati čestim pojenjem (na svakih pet minuta po nekoliko kašičica). Pojenje kašičicom je bolje nego flašicom, jer će količina tečnosti koju beba popije iz flašice sigurno da poremeti sledeći podoj. Može se davati izmlazano majčino mleko ili voda.

Nakon pola sata, a najdalje nakon sat vremena, beba bi morala da “živne” i promokri, što je dobar znak. Telesna temperatura će se, ukoliko je bila povišena, normalizovati bez pomoći lekova. Tada će dete ponovo samo tražiti da sisa. Ovog puta treba ustanoviti da li postoji neki problem vezan za dojenje. Ako ono ne funkcioniše, nahranite bebu pomoću kašičice svojim izmlazanim mlekom, ili adaptiranom mlečnom formulom.

U slučaju da beba ni posle pojenja u trajanju od jednog sata ne pokaže normalnu “živost”, treba je što pre odneti lekaru.
Voda i novorođenačka žutica
Česta pojava kod dehidrirane dece u prvoj nedelji života je novorođenačka žutica. Nakon jednokratne rehidracije, ovakvu odojčad je potrebno češće dojiti.

Ne treba ih neprekidno pojiti, s obzirom da se žuta boja – bilirubin, koja nije rastvorljiva u vodi, ne odstranjuje iz organizma putem mokraće, već putem stolice. U tome važnu ulogu igraju faktori iz humanog mleka.

Kakvu vodu dati bebi?
Bebi se može dati prokuvana, nezaslađena vodovodska voda i prokuvana flaširana negazirana niskomineralna voda. Izvorska i bunarska voda moraju da budu pregledane pre upotrebe – bakteriološki i hemijski, i tek nakon pribavljanja pozitivnog mišljenja stručnjaka mogu da se daju odojčetu.

Specijalna voda, namenjena pripremanju mlečnih formula, skoro je demineralizovana, pa nije pogodna za piće u dužem vremenskom periodu, mada je zgodna u toku putovanja koje ne traje duže od nekoliko sati. Može da se koristi neprokuvana – iz tek otvorene kutije, a ostatak se prokuvava i drži u frižideru najduže tri dana, ili prema uputstvu proizvođača.

loading...

Prim. dr Maja Skender, pedijatar

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*